Infografika privrede Kosova

Infografika privrede Kosova

Analiza rasta BDP-a(GDP)-Piktochart,link:

https://magic.piktochart.com/output/10213636-untitled-infographic

BANKARSTVO NA KOSOVU

Konceptualna mapa bankarstva na Kosovu-link bubbl.us: https://bubbl.us/?h=303ccb/60be41/31RPiaz7SN5pk&r=1344750638

E-prodavnice

Elektronska prodavnica

Elektronska prodavnica je vrsta elektronske trgovine u obliku B2B ili B2C koja se odvija preko Interneta. Pored toga što vam se nešto nudi da kupite, drugi cilj e-prodavnice je da vas fizički dovede u samu prodavnicu kako bi obavili kupovinu. Kako bi interakcija sa kupcima bila bolja, omogućeno je postavljanje pitanja elektronskim putem, e-poštom ili na samom sajtu. Na ovaj način, možete da vidite iskustva drugih kupaca koja vam mogu pomoći da donesete odluku pri kupovini. Takođe, možete kupovati kada vama to najviše odgovara, 24 časa dnevno ili  vikendom. U klasičnoj prodavnici, ovoga nema.

Preko interneta se najčešće nudi:

• softver i druge informatičke i dizajnerske usluge,
• turističke, marketinške i dizajnerske usluge,
• oprema za domaćinstvo (bela tehnika, računari,…)
• garderoba

Evo šta treba da sadrži e-prodavnica:

• Naslovna strana treba da bude atraktivna i sa glavnim porukama kupcu npr. NOVA KOLEKCIJA ili AKCIJA.
• “Izlaganje” robe mora biti privlačno i ne sme da zbunjuje posetioce.
• Srodna roba je uglavnom grupisana zbog lakše pretrage.
• Artikli treba da budu sa detaljnim opisom jer nema trgovca koji bi dao dodatna objašnjenja.
• Poželjno je da budu istknuti uslovi plaćanja, posebno ako se nude razne pogodnosti koje bi privukle kupca.
• Informacije o troškovima transporta (ili eventualno besplatna dostava na kućnu adresu).
• Rok isporuke.

Prednosti elektronske prodavnice korišćenjem open-source softvera:

Katalog proizvoda:

• Podržava neograničen broj proizvoda, kategorija i podkategorija,
• Kreiranje detaljnog opisa proizvoda sa slikama,
• Pregled proizvoda po kategorijama,
• Pregled proizvoda po proizvođačima,
• Pretraživanje po ključnim rečima,
• Napredno pretraživanje po ključnim rečima, kategorijama, proizvođačima, robnoj marki, ceni i datumu dostupnosti proizvoda,
• Jednostavno naručivanje pomoću „korpe“ za kupovinu,
• Jednostavno održavanje i izmena podataka u katalogu.

Praćenje narudžbina:

• Registracija i prijavljivanje kupca,
• Registrovani kupci imaju jednostavan pristup podacima na svom nalogu, izvršenim kupovinama i statusu svojih narudžbina,
• Prodavac ima uvid u narudžine svih kupaca, kao i proizvoda koji je najviše puta pregledan i proizvoda koji je najviše puta kupljen,
• Prodavac na osnovu tih podataka ima mogućnost kreiranja marketing kampanja i informisanja kupaca po osnovu njihovih interesovanja,
• Prodavac ima mogućnost automatizacije poslovnih procesa korišćenjem sačuvanih podataka iz prodajnog modula, na osnovu kojih se kupci mogu grupisati prema interesovanjima, što omogućava organizovanje ciljanih marketinških kampanja i praćenje njihove realizacije, kao i njihove uspešnosti.

Naručivanje proizvoda, način plaćanja i isporuke:

• Kupci se na sajtu registruju i naručuju proizvode koje žele da kupe,
• Svaka narudžbenica sadrži podatke o kupcu, mestu isporuke, načinu plaćanja, načinu isporuke, naručenim proizvodima i cenu,
• Na kupčev mail, kao i na admin panel prodavca u sekciji customers, dobija se pregled aktuelnih narudžbenica, status isporuke i plaćanja sa pregledom prethodnih kupovina,
• Kupac plaća preko računa, pouzećem ili karticom,
• Podaci narudžbina se obrađuju u realnom vremenu,
• Kupac preuzima robu po definisanom načinu isporuke,
• Automatizovana statistika prodaje i izveštavanje.

Klikom ovde ili na sliku možete videti primer postavljene elektronskeprodavnice.

www.e-trgovina.webasimo.com

Na sledećim slikama je prikazan deo administratorskog panela, odnosno back end elektronske prodavnice:

Strana za administratore, back end elektronske prodavnice

Katalog proizvoda, jednostavnost upotrebe

Status narudžbine

Izveštavanje

Elektronsko placanje

Proces neprestanih promjena u finansijskim strukturama razvijenih tržišnih privreda zasniva se na finansijskim inovacijama koje rješavaju problem sve većeg broja i sve složenijih operacija u bankama, a neophodan uslov za to su tehnološke inovacije, posebno u bezgotovinskom i elektronskom plaćanju.

Kako bi bankarske organizacije što brže, efikasnije i ekonomičnije obavljale svoje poslove,a da pri tome troškovi učešća živog rada i troškovi poslovanja uopšte, budu minimalni, neophodna je primjena savremene tehnologije. Banke i njihovi komitenti često se susreću sa problemom nepotpune sigurnosti, tajnosti i postojanosti tačnih podataka. Kako bi se ovi i slični problemi uklonili, banke insistiraju na sve većoj stručnosti njenih kadrova, kao i na primjeni savremenih tehnika i tehnologija prilikom obavljanja bankarskih poslova.

Jedna od najvažnijih inovacija, koja je danas neophodna za poslovanje svake banke je razvoj bezgotovinskog i elektronskog plaćanja. Mada je kod nas ovaj sistem plaćanja još uvijek nov, on ipak mnogo doprinosi razvoju današnjeg bankarskog sistema.

Iako plaćanje i naplata nisu samo tehnička pitanja, tehnologija može značajno unaprijediti obavljanje finansijskih transakcija, omogućavajući da se ona obave brže, tačnije, pouzdanije i komfornije. Poslednjih godina učešće bezgotovinskog plaćanja u ukupnoj strukturi plaćanja između učesnika u platnom prometu sve više raste. Plaćanje bez upotrebe gotovog novca nazivamo bezgotovinskim plaćanjem. Ono se vrši preknjižavanjem potrebnog iznosa plaćanja sa računa dužnika na račun povjerioca kod iste kreditne ustanove i njene mreže filijala, ili između različitih kreditnih ustanova  i to uz pomoć različitih instrumenata. Ovim plaćanjem postižu se velike uštede u poslovima, prostorijama, uređajima, kadrovima itd. jer se smanjuje potreba izrađivanja, čuvanja, prenošenja i čestog prebrojavanja golemih količina gotovog novca. Osim toga, ovakvim plaćanjem se omogućuje veoma potrebno praćenje i kontrolisanje privrednih kretanja od za to određenih ustanova.

Najčešće korištena sredstva za obavljanje finansijskih transakcija u bezgotovinskom  poslovanju su:

§         Kreditne/debitne kartice

§         Pametne kartice (Smart Card) i elektronski novčanici (Electronic Wallet)

§         Elektronski ili digitalni novac (Electronic Money, Digital Cash)

§           Sistemi mikroplaćanja (Micropayment)

Kreditne/debitne kartice

Kreditna/debitna kartica se obično definiše kao mali komad kartona ili plastike koji sadrži neko sredstvo za identifikaciju (npr.potpis ili sliku), što omogućava osobi na koju kartica glasi da kupuje robu ili usluge na teret svog računa, koji se periodično zadužuje. Ove kartice se često nazivaju i „plastičnim novcem“ i one u znatnoj mjeri zamjenjuju čekove i gotovinu. Plastične kartice predstavljaju put u svijet bez čekova i bez gotovog novca, tako da se sva plaćanja stanovništva mogu vršiti putem ovih kartica na teret računa građana kod banaka.

Omogućavajući klijentima da svoje obaveze izmiruju kreditnom/debitnom karticom, prodavac ili davalac usluga (Enablers) ubrzava tok finans.sredstava (Cash Flow) i smanjuje troškove naplate. Ujedno, otklanja se potreba za klasičnim fakturisanjem, što ima za posljedicu potencijalno značajno sniženje tehničkih i administrativnih troškova same naplate. Posrednici u ovom obliku plaćanja zarađuju na članarinama koje naplaćuju od svojih komitenama, na provizijama kojima naplaćuju svoje usluge, ali isto tako i naplatom kamata neurednim komitentima. Sa druge strane, plaćanje karticom za kupca znači svojevrsnu odgodu plaćanja ili kratkoročno zaduživanje, što je za njega svakako privlačna pogodnost. Ukratko, plaćanje karticom putem Interneta nudi kupcu sve uobičajene prednosti takvog načina plaćanja, uvećan za komfor koji je karakterističan za bezgotovinsko plaćanje.

U razvijenim zemljama se ove kartice sve više koriste, djelimično i iz razloga što se na ovaj način obezbjeđuje bolja naknada za transakcione depozite kao i zbog uvođenja eksplicitne provizije na ranije besplatne usluge u vezi sa čekovima. Osim toga na razvoj plastičnih kartica utiče mogućnost da se u svakom momentu mogu kupiti robe i usluge – u zemlji ili u inostranstvu – što je pogodno ne samo za potrošače nego i za trgovinu koja time može znatno povećati robni promet.

*Kreditne kartice pojavile su se u Sjedinjenim Državama tokom 1920-ih godina, kada su pojedine firme, poput naftnih kompanija i lanaca hotela, počele da ih izdaju svojim potrošačima. Ovakve kreditne kartice bile su zatvorenog tipa, tj. mogle su da se koriste samo u prodajnim/uslužnim objektima kompanije koja ih je izdala. Njihova upotreba značajno je povećana nakon II svjetskog rata.

Princip

Kod kartice sa revolvirajućim kreditom, banka svakom korisniku odobrava kreditni limit, u okviru kojeg korisnik može da se zaduži plaćajući robe i usluge kreditnom karticom ili podižući novac na bankomatima. Korisnik ima obavezu da mesečno otplaćuje najmanje deo duga koji je naznačen na mesečnom izvodu kao "minimalna uplata" (1-10% od iznosa zaduženja, zavisno od ugovora). Deo duga koji korisnik ne izmiri se prenosi u naredni mesec i na to zaduženje se dalje plaća kamata. Korisnik može odjednom platiti i veći deo duga ili ceo dug. Ukupno zaduženje (preneseno iz prethodnog meseca i novonastalo tokom meseca) ne može preći kreditni limit ili će banka odbiti transakciju ili zaračunati posebnu kaznu.

Banke odlučuju da li će odobriti kreditnu liniju i do kog limita na osnovu brojnih faktora, uključujući izveštaj kreditnog biroa, platežnu sposobnost, ukupnu zaduženost drugim kreditima (hipotekarnim, potrošačkim, drugim revolvirajućim, itd.), i brojne druge faktore. Zavisno od toga kolika je konkurencija prisutna na tržištu bankarskih usluga, banke mogu dobrim mušterijama povećati kreditni limit, spustiti kamatnu stopu ili na zahtev oprostiti godišnju naknadu. Banke mogu revidirati kreditni limit i prilikom značajnih finansijskih događaja, poput novog posla, preseljenja, nastanka novog ili likvidacije postojećeg kreditnog zaduženja (recimo, hipoteke), promene bračnog statusa i sl.

Elektronsko bankarstvo

Osnove Interneta postavljene su šezdesetih godina u Americi, iako se Internet kao termin prvi put pojavljuje osamdesetih godina prošlog veka.
Prvi projekat izgradnje jedinstvene mreže je ARPANET ( Advanced Research Project Agency Network). Finansiralo ga je ministarstvo odbrane SAD. Sedamdesetih godina na ovu mrežu se prikljucuju univerziteti u SAD, a osamdesetih akademske institucije Evrope.
Za širenje mreže od krucijalnog znacaja je definisanje komunikacionog protokola (TCP/IP – Transmission Control Protocol/ Internet Protocol), 1974., sa konacnom verzijom 1978.
Preokret u razvoju Interneta nastaje devedesetih godina izlaskom i van akademskog okruženja, odnosno legalizacijom komercijalnih aktivnosti na Internetu.

Elektronsko poslovanje

Tradicionalno poslovanje zasnovano je na korišcenju strukturiranih papirnih dokumenata u prethodno definisanoj i opšteprihvacenoj komunikaciji izmedu ucesnika u procesu poslovanja.
Poslovanje u kome se poslovne transakcije prevashodno ostvaruju elektronskim putem poznato je pod imenom elektronsko poslovanje ( e-business).
Sa razlicitih stanovišta, elektronsko poslovanje se može definisati na razlicite nacine.
Sa stanovišta komunikacija, predstavlja dostavljanje informacija, proizvoda/usluga, ili placanje putem telefona, kompjuterske mreže, ili nekog drugog sredstva.
Sa stanovišta poslovanja, predstavlja primenu novih, digitalnih tehnologija nad vec automatizovanim poslovnim transakcijama.
Sa stanovišta usluga, predstavlja alat koji korisnicima usluga, daje podatke o firmama i nudi servise boljeg uvida u ponudu, brže i jeftinije.
Sa stanovišta on-line perspektive, daje mogucnost kupovine i prodaje proizvoda i informacija putem Interneta i drugih on-line servisa.
Generalno, elektronsko poslovanje je »kupovina i prodaja informacija, proizvoda i usluga putem racunarske mreže i podrška za bilo koju vrstu poslovnih transakcija putem digitalne infrastrukture.«
Najpopularniji kanal elektronskog poslovanja jeste Internet.
Postoje dva osnovna modela elektronskog poslovanja:
- B2C – Business to Consumer
Oblik poslovanja na Internetu koji pruža direktan interfejs izmedu preduzeca i potrošaca. Potrošaci narucuju proizvode i servise elektronskim putem od preduzeca. Internet pruža razlicite mogucnosti marketinškog nastupa preduzeca i omogucava masovni pristup potrošaca proizvodima i servisima elektronskim putem.
- B2B – Business to Business
Podrazumeva elektronsko poslovanje koje se odvija izmedu preduzeca (od otkrivanja/pronalaženja odgovarajuce robe, pregovora, narucivanja, ispostavljanja faktura, placanja, distribucije dokumentacije, a nekada cak i konkretne robe ili usluge, podrške,..).
Postoje još i složeniji oblici poslovanja:
- B2B2C ( Business to Business to Consumer) i
- C2B2C ( Consumer to Business to Consumer), koji su kombinacija prethodno opisanih, kao i
- C2C, novi oblik trgovine direkno izmedu potrošaca.

Razvoj elektronskog poslovanja

Elektronsko poslovanje je posao na duge staze. Nije dovoljno samo primeniti novu tehnologiju. Potrebno je napraviti i mnoge organizacione promene, napraviti novi model poslovanja.
Elektronsko poslovnje na Internetu krece od »Web sajta« - prezentacionog karaktera. U sledecoj fazi to je E-business, kupovina i prodaja, zatim se proširuje deljenjem informacija i prerasta u inteligentni e-business »end to end« poslovni proces.
Elektronsko poslovanje uglavnom podrazumeva poslovanje preko racunara, ali daljim širenjem mobilne telefonije sve više poslovnih transakcija odvijace se preko mobilnog telefona. Prema prognozama Gartner Group, 2004. Godine bar 40% B2C elektronske trgovine odvijace se preko inteligentnih mobilnih telefona korišcenjem bežicnog aplikacionog protokola (WAP – Wireless Application Protocol).

Platni promet u bankama – potsticaj elektronskom bankarstvu

Reformom platnog sistema u bankama, zapocinje proces oblikovanja savremene finansijske infrastrukture koji ce se odraziti na poslovanje i banaka i preduzeca.
Dakle obaveza je banaka da za pravna lica obezbede novi finansijski servis. To je znacajno povecanje obima poslovanja i može se rešiti na jedan od dva nacina:
- Povecanjem broja svojih šaltera i šalterskih radnih mesta ili
- Obezbedenjem elektronskog bankarstva / elektronskog platnog prometa /

Prednosti koje banci donosi elektronski platni promet

1. Unos i kontrola podataka platnih naloga prepušta se komitentu. Radi se o hiljadama naloga koje bi inace morali da unose i kontrolišu zaposleni radnici u banci.
2. Cena pojedinacne transakcije je 10 do 15 puta niža od cene obrade transakcije na klasican nacin preko šaltera /8/.
3. Pružanje kvalitetnije usluge komitentima istovremeno sa preuzimanjem na vodenje njegovog racuna / iz ZOP-a/ u banku.
4. Brzo širenje baze komitenata na širem geografskom podrucju, jer komitent može da birakojoj banci ce poveriti vodenje svog racuna – znaci i tamo gde banka nema nikakav šalter na podrucju gde živi i radi komitent.
5. Smanjenje troškova kroz nepotrebno otvaranje šaltera i zapošljavanje šalterskih radnika.
6. Smanjenje troškova papira kao i poštanskih troškova u svakodnevnom poslovanju jer se oni formiraju kod komitenta( nalozi, izvodi, PTT marke).
7. Preuzimanje komitenata od banaka koje ne nude elektronsko bankarstvo, znaci povecanje broja komitenata i dobiti po osnovu ovog posla.
8. Veoma lako preuzimanje velikog broja komitenata u veoma kratkom vremenu, jer broj bankarskih službenika nije ogranicavajuci faktor.
9. Smanjivanje redova u bankama, jer banka koja radi na klasican nacin i ima veliki broj komitenata može da ocekuje nezadovoljstvo kljijenata cekanjem u dugim redovima.
10. Elektronsko bankarstvo primorava na visok stepen zaštite pristupa podacima i na strani klijenata i kod banke, što nije slucaj u klasicnom poslovanju.
11. Mogucnost preusmeravanja šalterskih radnika na druge poslove / na pr. marketinške poslove prodaje usluga elektronskog bankarstva, što bi još više povecalo broj komitenata opredeljenih za brz i konforan nacin rada, iz svojih kancelarija.
12. Mogucnost uspostavljanja novih tržišnih kanala poslovnog komuniciranja, na relaciji banka-komitent-banka.
13. I još mnogo toga.

NAJCECESCE KORISCENA PLATNA SREDSTVA PREKO INTERNETA

Zakljucak

Razvoj Internet tehnologija je svuda u svetu, pa i u našoj zemlji doveo do mogucnosti da se poslovanje obavlja elektronskim putem. To je kompleksan zahvat koji zahteva angažovanje strucnjaka razlicitih oblasti i znatne novcane investicije. Privredni i finansijski subjekti u RS su zainteresovani za elektronsko poslovanje radi lakšeg komuniciranja sa domacim i inostranim partnerima i komercijalnih prednosti na tržištu.
Poceci Internet bankarstva vezuju se za SAD. Prve banke koje su pružale kompletne Internet bankarske proizvode i usluge bile su Wells Fargo banka i SFNB banka. Od tog vremena do danas preko 200 svetskih banaka nudi svojim klijentima kompletan asportiman proizvoda i usluga Internet bankarstva.
Internet bankarstvo predstavlja najbrži, najekonomicniji i najefikasniji nacin obavljanja bankarskog poslovanja. Internet bankarstvo omogucava obavljanje bankarskog poslovanja 24 sata dnevno, 365 dana u godini i to direktno iz kuce ili iz bilo kog mesta na svetu gde postoji kompjuter i prikljucak za Internet. Prednosti Interneta u odnosu na klasicno (filijalno) bankarstvo ogledaju se u vremenskoj i prostornoj neogranicenosti, brzini obavljanja transakcija, niskoj ceni i širokom asortimanu bankarskih proizvoda i usluga. I pored evidentnih prednosti koje donosi poslovanje na Internetu, Internet bankarstvo ima i odredene nedostatke, prvenstveno izražene u vidu odsustva sigurnosti u poslovanju, zakonskoj (ne) regulativi, nedostatku privatnosti, otudenosti, odbojnosti prema inovacijama i opasnosti od zloupotrebe Internet bankarstva u kriminalne svrhe.
Internet bankarstva je fenomen novijeg datuma, koji se odvija, bržim ili sporijim tempom, poslednjih tridesetak godina. Bankarska industrija je prilicno inertna i sklona tradicionalnim i proverenim metodama pa prava revolucija u oblasti bankarstva, tek predstoji.

Virtualna Trgovina

Trgovina putem interneta je najprofitabilniji obilik trgovine. Razlog takvoj profitabilnosti su jednostavnost i niski troškovi. Internet trgovina nema radno vrijeme, kupovanje je moguće 24sata dnevno, a proizvod je dostupan i onim najudaljenijim internet korisnicima.Više od 300 milijuna korisnika Interneta u svijetu postaju potencijalni kupci i ne plaća se zakup poslovnog prostora jer je umjesto trgovine potreban samo jedan Internet site.

Internet tržište je jedno od najvećih svjetskih tržišta u razvoju. Postoji li kvalitetna ponuda, korisnici se lako odlučuju na kupovinu putem Interneta jer ona podrazumijeva veći izbor, jednostavnu usporedbu cijena izmeĎu više prodavača te uslugu dostave na kućna vrata, što znači uštedu vremena. Sve informacije ili cijene u Internet trgovini mogu se odmah promijeniti kako bi informacija što prije stigla do kupaca.

PODELA I OBLASTI

Najznacajniji kriterijum za podelu elektronskog poslovanja je svakako stepen korišcenja elektronske tehnologijedju savremenom poslovanju. Po ovom kriterijumu elektronsko poslovanje možemo podeliti na:
• Potpuno elektronsko poslovanje- To znaci da se kompletan ekonomski ciklus od prozvodnje preko trgovine i distribucije mora obavljati potpuno uz primenu elektronskih tenologija.
• Delimicno elektronsko poslovanje- podrazumeva elektronifikaciju pojedinih poslovnih procesa. Ovaj vid ekonomskog poslovanja se cešce srecedju praksi, i to zbog: nedostatka finansijskih sredstava, niskog stepena razvijenosti pojedinih tehnologija, ali i radne intezivnosti nekih aktivnosti.
Elektronsko poslovanje se sastoji iz dva glavna dela: strategije elektronskog poslovanja i primene elektronskog poslovanja (operativni procesi). Strategijama elektronskog poslovanja definišu se svi poslovni procesi koji imaju za krajnji cilj zadovoljstvo klijenta i profit firme. Medjutim, da bi se ostvario cilj elektronskog poslovanja, potrebno je kreirati i voditi operativne procese koji u biti cine elektronsko poslovanje.
Elektronsko poslovanje se sastoji iz nekoliko oblasti. Ove oblasti predstavljaju elektronificirane aktivnosti savremenog poslovanja, i njihova zajednicka karakteristika je korišcenje elektronske tehnologije. Oblasti elektronskog poslovanja su:
e-Filozofija
Elektronska filozofija, odnosno, Business Philosophy, Strategy & Policy je, pak, takva filozofija poslovanja koja ima za cilj klijenta, a koja jedjutemeljena na strategiji “posmatraj globalno, deluj lokalno“, u distribuiranom okruženju Interneta, gde je cilj ostvariti odabrani nivo interaktivnosti s klijentom.
e-Trgovina
Elektronska trgovina je danas najznacajnija oblast elektronskog poslovanja. Sve definicije elektronske trgovine možemo podeliti u tri kategorije: opšte, šire i uže. Opšte definicije daju najopširnije poimanje elektronske trgovine. Na primer, elektronska trgovina se definiše kao “opšti pojam za poslovanjedjuz pomoc telekomunikacija i sredstava baziranih na komunikacijama“. Ove definicije ne daju znacenje vec samo utvrduju njegove granice. Šire definicije pokušavaju da daju znacenje, ali ukljucuju i aktivnosti koje nisu samo trgovinske. Tako se elektronska trgovina definiše kao “svaka upotreba eleketronskih mreža i tehnologija za trgovinske i druge ekonomske aktivnosti“. U šire definicije spadaju i one koje kombinuju aktivnosti i tehnološke aplikacije, pa se za elektronsku trgovinu kaže da je to “poslovanje elektronskim putem“. Ono je bazirano na elektronskoj obradi i prenosu podataka ukljucujuci tekst, zvuk i video. Ona ukljucuje mnoge aktivnosti kao elektronsko trgovanje robom i uslugama, elektronsku isporuku digitalnih sadržaja, elektronski transfer novca, elektronsko trgovanje aukcijama, elektronske listove, trgovinske aukcije, direktan marketing i postprodajnedjusluge. Ona podrazumeva i proizvode i usluge, tradicionalne aktivnosti (obrazovanje, zdravstvo) i nove aktivnosti (virtuelne tržne centre). Uže definicije smatraju da elektronska trgovina predstavlja elektronificiranu trgovinsku aktivnost, pa je definišu kao kupovinu proizvoda i usluga i informacija putem elektronske mreže. Ima pogrešnih shvatanja da elektronska trgovina predstavlja trgovinu putem Interneta. Internet trgovina je sastavni deo elektronske trgovine. Smatra se da je najprikladnija definicija ona, koja elektronsku trgovinu definiše kao trgovinsku aktivnost koja se obavlja primenom elektronske tehnologije.
e-Placanja
Elektronska placanja podrazumevaju transfer novca i izvršenje placanja primenom elektronske tehologije. Elektronska placanja velikih vrednosti se obavlaju upotrebom privatnih informacionih mreža. Korisnici ovih mreža su banke i druge finansijske institucije. Ovakve mreže se koriste za obavljanje medunarodnih placanja (kao što je mreža S.W.I.F.T. organizacije) i za unutrašnji platni promet (primer americke mreže FEDWIRE). Placanje malih vrednosti se elektronski obavlajju uglavnom primenom elektronskih kartica. Najsavremeniji vid platnih kartica su platne kartice sa elektronskim ocitavanjem informacija i one omogucavaju elektronska placanja uglavnom primenom elektronskog prenosa sredstava sa mesta prodaje (EFTPOS).
e-Komunikacije
Elektronske komunikacije podrazumevaju oblast elektronskog poslovanja u kojoj se elektronska tehnologija primenjuje za razmenu poruka izmedu poslovnih subjekata. Najznacajniji mediji elektronskih komunikacija su: elektronska razmena podataka-EDI, EAN komunikacija-EANCOM i Internet komunikacioni servisi.
e-Marketing
Strateško odlucivanje o poslovnim procesima (eIntelligence) u cilju zadovoljenja potreba korisnika i firme zasniva se na kreiranju baza znanja o profilu i potrebama kupaca, osoblja firme, managementa, i ostalih ciljnih javnosti u poslovnom okruženju firme.

e-Proizvodnja
Elektronska proizvodnja podrazumeva stvaranje proizvoda i izvršejedjusluga primenom elektronske tehnologije. Ovo je nova oblast elektronskog poslovanja i uslovljena je nastankom elektronskih proizvoda. Distribuirano okruženje obezbeduje rad na daljinu: "telework", "work at home", "virtual teams", "procedures at intranet", "Web expert conferencing"... Internet takode omogucujedjupravljanje kvalitetom proizvoda koji su kreirani na osnovu potreba korisnika u realnom vremenu.

e-Tehnologija
Da bi se ostvario sistem efikasnog i isplativog elektronskog poslovanja, firma mora da poseduje odredenu informacionu i komunikacionu infrastrukturu, da ima opisane poslovne procese na nivou upravljanja bazama podataka i da strateški i operativno koristi podatke iz informacionog sistema za upravljanje na razlicitim hijerarhijskim nivoima odlucivanja. Elektronske tehnologije su one tehnologije koje omogucuju ostvarenje online poslovnih procesa, od nivoa Web softverske tehnologije (asp, php, sql, java...), dizajna (Web design) i njihovedjupotrebljivosti na nivou potreba korisnika ("usability"). One obuhvataju i procese razmene imedu zainteresovanih strana u poslovnom procesu (B2C, B2B, B2E, B2G, C2G, eBanking ...).

e-Distribucija
Jedna od karakteristika elektronskih proizvoda je mogucnost elektronske distribucije, obzirom da ovi proizvodi nemaju materijalni oblik. Internet je kanal za distribuciju koji obezbeduje najniže troškove distribucije i zahteva manje angažovanje kapitala za distribuciju. Potpuno elektronsko poslovanje se razlikjue od delimicnog, po tome što ukljucuje elektronsku distribuciju. Da bi sedjuspešno završio proces razmene dobara izmedu zainteresovanih strana u procesu online poslovanja, potrebno je obezbediti prilagodene modele lanaca distribucije fizickih i nematerijalnih dobara i usluga.

e-Zaštita
Da bi kompletan proces online poslovanja bio ureden i u skladu sa potrebama zainteresovanih strana, mora postojati pravni okvir koji osigurava bezbedno poslovanje sa maksimalno smanjenim rizicima.